О књизи: година / "...Радозналост је победила глад. Изашла сам из своје собе, али сам уместо у трпезарију отишла у мужевљеву канцеларију и збуњено застала на вратима. Знао сам да не радим ништа противзаконито – нисмо имали тајни. За пола сата би ми он сам рекао у чему је ствар, чуо сам непознат, мушки глас који је ауторитативно рекао: „И тврдим истину!“ Ваша жена нема права на овај капитал. Завештао га је њен прадеда, принц Рамзаев, наследницима своје најстарије ћерке само у случају да после педесет година не буде наследника за његовог најмлађег сина.…»